Koliko dugo se podaci o kašnjenju čuvaju u Kreditnom birou?
Odgovor: Udruženje banaka Srbije i Kreditni biro evidentiraju svako kašnjenje u otplati obaveza (krediti, kartice, lizing) koje je duže od 60 dana. Podaci o aktivnim docnjama, kao i podaci o ugašenim uslugama i istorijskim kašnjenjima, ostaju vidljivi u izveštaju Kreditnog biroa naredne tri godine od trenutka kada je obaveza u potpunosti izmirena ili ugašena.
Kako prekomerne uplate u kladionicama utiču na odobrenje kredita?
Odgovor: Banke prilikom analize zahteva često traže izvod po tekućem računu za poslednja tri meseca. Jedna ili dve sporadične uplate neće automatski značiti odbijanje, ali ako izvod pokazuje jasan i učestao obrazac trošenja novca na igre na sreću koji ugrožava vašu finansijsku stabilnost, banka to može oceniti kao visok kreditni rizik i odbiti vaš zahtev.
Da li banka može da odbije stambeni kredit zbog stanja nekretnine?
Odgovor: Da, stambeni kredit je namenski i nekretnina služi kao obezbeđenje (hipoteka) za banku. Banka može odbiti finansiranje ako nekretnina ima neurednu pravnu dokumentaciju, ako nije uknjižena (osim u specifičnim slučajevima novogradnje sa projektno finansiranim investitorom) ili ako zvanični procenitelj utvrdi da je realna vrednost stana znatno niža od dogovorene kupoprodajne cene.
Šta je važnije za stambeni kredit: učešće ili kreditna sposobnost?
Odgovor: Oba faktora su podjednako važna, ali na različite načine. Učešće (minimum 20% od procenjene vrednosti) vam omogućava da uopšte uđete u proces kupovine nekretnine. Sa druge strane, vaša redovna mesečna primanja i postojeće obaveze određuju vašu kreditnu sposobnost, odnosno maksimalni iznos kredita koji banka može da vam odobri i održivost mesečne rate.
KAPARA
Kapara je određena suma novca kojom zakupac garantuje da će u nekom narednom periodu uzeti stan u zajam, a da će zakupodavac baš njemu izdati stan. Služi kao osiguranje i jednoj i drugoj strani od eventualnih promena u izdavanju nekretnine. Ako zakupac odustane od iznajmljivanja stana, zakupodavac zadrzava kaparu, a ako zakupodavac odustane od izdavanja stana zakupcu se vraća dupla kapara.
VLASNIČKA DOKUMENTA
Vlasnička dokumenta su bitan deo prilikom potpisivanja ugovora o posredovanju. Vlasnik nekretnine time pokazuje da je stvarno vlasnik i da ne postoji mogućnost reizdavanja. Po zakonu o posredovanju, član 23 tacka 2 i 5, zakupodavac je dužan da dostavi posredniku na uvid originalna dokumenta i da mu dostavi fotokopije istih.
Vlasnička dokumenta su: vlasnički list, Kupoprodajni ugovor, Ugovor o poklonu, Ugovor o doživotnom izdržavanju, rešenje o nasleđivanju… Ali, tu ne spadaju na primer račun za struju i porez, jer ne sardže sve informacije kao vlasnički dokument. Svaki vlasnički dokument mora da sadrži 5 stvari:
1. Ime i prezime vlasnika ko je predmet ugovora o posredovanju
2. adresa nekretnine
3. katastarska parcela
4. katastarska opština
5. pečat overe (od strane opštine, suda, notara itd.)
DEPOZIT
Depozit je određena suma novca kojom se zakupodavac osigurava da će nekretnina biti vraćena u prvobitno stanje. U slučaju da se nakon izlaska zakupca stan vratio u prvobitno stanje zakupcu se vraća depozit, a u slučajevima kada stan nije vraćen u prvobitno stanje, zakupodavac ima pravo da zadrzi deo depozita ili ceo ako su potrebni veći radovi (ili nisu plaćeni računi). Često se u praksi događa da depozit ostaje zakupodavcu u slučaju izlaska zakupca pre ugovorenog roka zakupa.
